Претрага

AleksandraNM

kratke priče. duge priče

Ознака

Kina

Vrlo novi svet

Velika zemlja

Majku mu jebem ko je prvi počeo*

Da se jadan za…

Dokonim, taštim, sujetnim

koji su trčali tamo ovamo.

Iz svojih života zavirivali u tuđe.

Sakrivali se iza morala

izreka, učenja, religija.

putovanja na daleke destinacije po mudost.

Pardon, po mudrost.

Kina, Indija, antička Grčka.

Kao da su tamo nešto našli što već nikada nisu imali.

Gadili po tuđim dvorištima

iz pustog svojeg.
Rečima trpali

ćutanjem drpali,

malu svoju šerpicu gledali

za domovinu (al, samo za decu svoju).

Reči nemali i kad ih imali,

polu ljudi, više kanibali.

U ime dobra, zlo činili.
Sreća, radost, mir, ljubav.

Hleb, umetnost, reka, život.

Govorim i činim samo lepo.

Kratko mi je vreme, besmrtno.

A kada pišem, volim.

  • *Naslov je omaž istoimenoj drami iz 1996. Dejana Dukovskog, režija Aleksandar Popovski

Ne znam ti ja ništa

Na poslu je bilo strašno. Strašno. Na momente mi je bilo žao što nisam u izvesnosti otete. Znaš na čemu si i uloge su striktno podeljene. Banalnost i licemerje Potemkinovih sela trenutne vlasti je bila čista groteska. Pola ministarstva, oni što nisu odleteli sa dolaskom nove uprave se tešilo da ničija nije gorela do zore. Jedina osoba koja me je razumela, bila je moja drugarica glumica sa kojom sam se prvom i videla kada sam se vratila iz Amerike. Mazila me je po glavi kao da mazi dete. dok sam plakala. Trebala mi je topla i prijateljska ruka. Ko bi uostalom, rekao, da je ta pozorišna, dramska ruka imala toliko nežnosti u sebi. Stvari zaista nikada nisu bile onakve kako izgledaju….Ili, bar, ponekad.

U poslu, na momente sam se osećala kao ona dva sjajna klipana u novom američkom filmskom hitu, koja su krenula u severnu Koreju da ubiju velikog diktatora, za CIA i Ameriku. Posebno sam imala taj osećaj kada je bio otvaran novi, Pupinov most . Velika Kina u maloj Srbiji, a ja okružena morem stranih izveštača, agenata…Groteska, opet. Jedna Amerikanka iz Bostona mi je bila…. Uporno je, sa svojih skoro metar i devedeset i preko 100 kilograma tvrdila da je život ostriga, dok sam je vodala po Beogradu. Eat your dessert first, draga, govorila bi mi, proždiruci metre kobasica i ispijajući galone piva po Skadarliji. Pravdala se da se navukla na tu hranu, službujući u Beču i istočnoj Evropi. A ja pivo nisam podnosila.

Čista voda. čisto vino. Kao i u životu, koga definitivno nisam imala. Ukrali su mi ga.

Ej Srbijo među trulim šljivama.

Opet mi se povraćalo.

Ne znam ti ja ništa

Dve neverovatne super sile nad Srbijom, Kina i Rusija, a bez Amerike, bile su moja izlaznica iz USA, bez velike pompe. Tu noć kada su me konacno pronasli, pa potom i sa prilicnom bukom oslobodili, bilo je jebitacno ubitacno.

Taman, taman sam zaspala, potpuno izmoždena svim sranjima kojima sam bila izvrgnuta, nekim tupim snom bez snova, kada se cula lomljava, povici i hitci. Bila je bacena i neka dimna bomba, a u moju ćeliju je uleteo onaj isti kreten sto je dobio što je dobio preko zuba onomad, ili sinoć, nisam bila sigurna, pobrkala sam vreme kao i sve koordinate koje su me držale u civilizovanom stanju. Otkljucao je lisicu kojom sam labavo bila vezana za neku cevku koja je virila tik iznad kreveta, dobro zabetonirana. Mislim da je njena uloga i bila namenjena nečemu isključivo takvom, a to je lagodno okivanje i čuvanje otetih. Nije to bila nikakva vodovodna cev. Jedan dan, ili neki sat, kada je bilo prilično toplo, otrlo se nešto rđe sa cevke po mom članku. Jednog trenutka sam isti, pokušavajući da ga malo utrnutog razmrdam, liznula. Rđa je bila ukusa krvi, sasvim jasno, tuđe. Kao što sam vam već rekla, meni ni dlaka sa glave nije falila…

Kad je kretenčina krenula ka meni, smračilo mi se pred očima. Bila sam savršeno mirna, kao i uvek kada sam bila uplašena. Savršeno mirna i rešena da se bez borbe ne predam. Čak sam se i slabačno nasmešila, računajući da kad nagrne na mene, ljubazno pokušam nogama da mu slomim vrat ili ga ugrizem i otkinem mu uvo… Tako nekako, mislila sam bunovno.

On me je umesto nasrtaja, otključao i prikačio lisicu za svoju ruku. Odjednom sam shvatila da se ta buka spolja dobrano tiče mene i da moram sarađivati, ako želim da preživim. I to vrlo predusetljivo i precizno. Nisam želela da budem kolateralna šteta pri povlačenju.

Silno sam želea da živim, ne da mrem.

Ne nikako.

Izleteli smo u hodnik. Ja sam sa kreveta skočila kao da sam trenirala parternu gimnastiku, a ne da sam ležala kao mečka satima, danima, nedeljama, vekovima.

Vekovima.

Bilo je tu i policije i specijalaca i vrlo brzo novinara. Spasili su me moji domaćini, koji su, svega sat vremena posle moje otmice, alarmirali policiju. Čak je i Džimi pomogao, nije se u novom životu konfrontirao sa vlastima. Dakle, spasao me je pas rata i moj divni domaćin, lucidan i inteligentan, koji je kao prava novinarčina u mom slučaju napokon namirisao sjajnu priču, kakva i jesam bila.

Već sam vam rekla da je grupa bila američka i da je htela taj mali zalogaj balkanskog kolača, koji jo očito bio sve zanimljiviji. Mislim, ne možeš biti kurva na tuđem ćošku. A Čikago je bez obzira na sve neverovatne promene, bio i dalje grad sa sjajnom tradicijom u sferi kriminala.

Bilo je tu i vlažnog pločnika i praznih čaura od metka i helikoptera sa lokalnih vesti…

Jedini koji je dobio ozbiljnije povrede je bio kreten. Na momenat mi ga je bilo čak i žao. Trzao se na bolničkim nosilima u hropcu, dok mu je krvava penica curila sa kraja usta. Gledao me je skoro ugašenim očima izgubljenog psa lutalice koga je udario baš, baš veliki automobil. Jebi ga…

Plakala sam od straha, od tuge, od radosti.

Bila sam živa, a Ameri će me uskoro poslati nazad u srpsku arenu, kao na Bliski istok nekada.

Rat je tek počinjao, a sa njim i stara bitka.

Živela geopolitika, kako bi to možda rekao Slavoj Žižek, ako ste čuli za njega.

O kralju majmuna i nimfomanki, filmska preporuka

…Gledala sam dva filma koja su me ovih dana bas uzbudila.

Prvi je kineski,  http://themonkeykingmovie.com/site/#!start

super cool 3d sa po IMDb najvecim skorom na dan prikazivanja u Kini gde je zaradio vise od holivudskog blokbastera Iron man3. Deo je triologije, i ko voli epske price sa zmajevima i bicima iz kineske mitologije, prava poslastica za njega. Imate i igricu, ako bas odlepite za filmom.
http://monkeyking.r2games.com/mko/lp1.html?sub_id=&adid=18906
U svemu tome, mene je uzbudilo ono zasto izmedju ostalog volim Kinu (osim hrane, svile, hartije, poezije, budizma, brutalnosti i lepote kao neki sasavi sindrom Marko Polo). Glavni junak, majmun,  pledira da postane besmrtan. (Omiljena kineska maksima za mene: ako hoces da budes besmrtan, rodi dete, posadi drvo i napisi knjigu) Zato na nebu napravi opasan haos. Na kraju ipak spasi celo nebo i sedi sa glavnim bogom na oblaku. Pita ga da li ce se brzo sve srediti, a bog nonsalantno odgovori – za par stotina godina sigurno hoce.(Volim relativnost!!!) Onda se pojavi Buda i kazni majmuna sa 500 godina meditacije ispod njegovog dlana, dok se ne popravi i ne postane svestan reda. Iako je spasao ceo svet!!!

Zato volim takve filmove; supertruperspektakl a opet ti kaze ono iz Biblije, Knjige propovednikove. Za nas u ovom delu sveta, da se ne foliramo sa zenom:

1 Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme.
Prop. 8:6, Mk. 2:20, 1 Kor. 16:12
Mislim, ja mudrost drugacije ne bih ni podnela, ako nije zajebancija.

Film preporucujem svakako. Ili nikako. Ko ne voli zanr.

Drugi film me nije zabavio nego rastuzio.

Negde, iako je stariji od mene skoro deset godina, Larsa von Trira, dozivljavam kao svog vrsnjaka. Njegov film „Kroz talase“  mi je izmedju ostalog bukvalno bio film zivota, na zalost. (necu objasnjavati). Uz Europu sam intelektualno sazrela, uz Melanholiju se vratila nekoj primarnoj estetici.

Nimfomanijaka nisam zelela da gledam dugo vremena, instinktivno osecajuci da ce me film duboko potresti, obzirom na intimno putovanje junakinje mojih godina. Takodje sam imala otpor prema njemu, zbog cele te seksualne afere koja je kruzila okolo. Setila sam se kako sam se omiljenog mi Kjubrika ogadila posle Sirom atvorenih ociju, ili Bertolucija posle Grada zena. Sise i dupeta su mi uvek bile visak teksta, kada reditelj u izvesnim godinama pocne da mlati njima. to mi je Nesto u stilu: ma ko Vas sve jebe. Moze mi se. (najbanalnije, ne bih ni tu temu dalje da sirim)

Film sam gledala iz dva pokusaja i onda sam plakala. Jako. (necu objasnjavati zasto ni dalje)

Gledajte  Nimph()maniac

http://www.imdb.com/title/tt1937390/

Taj isti dan sam mom sinu zapitanom pred smislom zivota, objasnjavala da je Vita e bella.

I stvarno je tako.

Powered by WordPress.com.

Горе ↑