Претрага

AleksandraNM

kratke priče. duge priče

Ознака

bicikli

Sretna Nova biciklistička godina

Viva la musica

Dok voziš bajk

Tragom biciklističkih staza u Beogradu

U prolazu

Nekoliko fotki za recept na Cakama, jedan već par nedelje nedovršen biciklistički tekst, obećanje dato S. pre  mesec da ću napisati tekst o njoj i njenim skulpturama, pošto mi je za isto dala dozvolu, posle par godina ubeđivanja, jedan tekst povodom deset godina od smrti Duška Trifunovića kome to dugujem, kao jednom od mojih duhovnih vodiča, o ozbiljnosti njegove poezije, a ne neoromantičnom reinterpretiranju iste, što se povlači po književnoj periodici u poslednje vreme (a Duško ne može da se brani), hvalisanje da sam sa svojom pesmom sa ovog bloga bila malecki deo Dev9t, kao zaista neverovatnom inkubatoru silne nove umetnosti naših prostora, lament nad sinovljevim dilemama, poseta Konferenciji Drama u obrazovanju i jedan ozbiljan komentar o istoj, sve su teme o kojima sam mogla da pišem.

Jedino što mi zavređuje pažnju ovih nedelja je ustvari, ponašanje onih na vlasti u odnosu na činjenicu da smo upravo svedoci stvaranja sasvim nove energije Beograda. I jedne sasvim nove opozicije, za koju se ni slučajno ne može reći da su breme naše nacionalne prošlosti i da su stara lica obučena u nova odela. Imala sam to zadovoljstvo, da tako vozajući bajk sa udruženjem čiji sam član, neke od mladih tribuna i lično upoznam… A šta ćeš većeg plezira za blogera, no gledanja istorijskih promena inVivo. Ignorisanje, izmišljotine i pritisak na novu vodu koja dolazi, samo povećavaju talas. On raste, moćan i velik i nikakvo stavljanje glave u pesak to neće promeniti.

Kad ne mozete da vozite bicikli po keju

11707795_716357328469009_832767107745236205_o

Reminiscence: Petru Krdu

Ove godine za praznike, dobih svega jednu novogodisnju čestitku. Divnu, crvenu sa jednim velikim M na naslovnoj strani. Podsetila me ta jedna jedina čestitka, sa drugog kraja sveta, da jos ima lepote u mirisu hartije i knjigama koje se listaju, a ne scroll txt. Send SMS MMS mail…Danas sam dobila tu čestitku, od drugarice čije ime počinje na isto to slovo: M. Objasnila mi je da je to M od Merry christmas, a ne od početka njenog imena… Poželela je mojoj porodici i meni, izmedju ostalog, što više umetnosti… Onda sam vozila bicikli, što nikad u januaru nisam radila u životu, a bicikli vozim decenijama bez izuzetka, ali od aprila do oktobra, najkasnije. Pa sam posle toga čitala novine (divni trenuci praznične dokolice) i to ne online, nego onako, po starinski. Kulturni dodatak subotom u Politici, a u njemu:

pesma by Petru Krdu (iz zaostavštine), prevod sa rumunskog Gabrijela Babuc:

Žuta zima

Crni grozdovi žute zime

sumnja preskače iz a u c

dok se b pretvara u c

i ponovo u a

rupe na snegu

crni grozdovi žuta zima

sumnja je dospela do kućnog praga

odgovorni smo što ne ostavljamo tragove

i što ne pregovaramo o krajnostima

crni grozdovi

žuta zima.


Krdua sam poznavala površno. On je bio u radiju, ja u televiziji. Nekoliko puta sam bila gost u njegovom KOV i jednom samo u njegovoj kući. Tada sam, kada sam bila kod njega, pravila njegov portret za TV Novi Sad. On je vozio bicikli kao modernisti iz prošlih vremena i recitovao poeziju. On je vozio i voleo bicikli kao ja. Voleo je i Sarojana, Joneskog. Secam se da sam jedne godine rano ujutru, jedva stigla iz Novog Sad i čekala da otvori vrata KOV kod njega u Vršcu, kao pekare, jer je prvi objavio na srpskom dobitnika Nobelove nagrade koja se dodeljivala taj dan, kasnije. Bila sam prvi novinar u državi koji je držao srpski prevod Nobelovca, te godine…

Bio je stariji od mene 12 godina, što je dosta. Bio je ironičan, često sarkastičan, užasno ambiciozan, sve suprotno od mene tada, pa se i nismo nešto slagali. Nisam bila ni na njegovoj sahrani 2011. Ali, bio je strastan ljubitelj dobrog teksta i nepotkupljiv kritičar banalnog. Pa sam, kad sam danas naletela na ovu njegovu pesmu,  poželela da ovo zabeležim. Petru Krduu bi se to dopalo. Voleo je pretencioznosti.

Powered by WordPress.com.

Горе ↑