Претрага

AleksandraNM

kratke priče. duge priče

Један писмени задатак: Уметност коју волим

Dnevnik nastavnika

Lovely Day

облак бр. 1000

U ovim blogovima više od Šeherezade. 1000 priča. HILJADU

Приче из облакобуса

Чекамо облакобус, а још једна година жури своме крају и зима нимало не личи на неку из туристичког проспекта.

Недосањана зева поред мене, благо наслоњена на моје раме. Не говори много, јутро је. На мом образу још је отисак њених усана. Загрлио бих је, али не могу, онда нећу завршити ову причу.

Иза мене вреба онај мудрац. Нико не жели с њим да прозбори. Није он лош тип, само много лупета. Као да говори језиком који се не да разумети – речи му имају познат облик и ништа више, кад су на гомили поимање изостаје.

„Морам да признам”, каже ми робот, „очекивао сам нешто свечаније. Ипак је ово хиљадити облак, зар не?”

„Али је исто небо”, узвратим.

„Пих! Изгледа да се од тебе никада неће изметнути прави писац.”

Не дам се испровоцирати. „Марш”, смирено кажем. „Ти си најобичнија љубоморна гвожђурија.”

У том часу моја сенка покушава да утекне. Бржи сам…

View original post 37 more words

облак бр. 999

🥳😃🎉🍾💫

Приче из облакобуса

Јутрос је у облакобус упала екипа за присилну вакцинацију. На брзину су нас изболи и никог нису поштедели, чак ни шофера. Маса се бунила, поготово они међуградски тролови, али они су навек бучни, нико њих више и не слуша. Мени су убризгали комплетну Кингову Мрачну кулу. „Нисам баш за то”, промрмљао сам себи у браду. Мало ми се вртело у глави, а онда је прошло. Могао сам и горе проћи, помислио сам, могли су ме пелцовати Аном Карењином.

View original post

The Prom, preporuka

Kruna sa Netflixa, preporuka

Budućnost

ОПЉАЧКАТИ ЗМАЈА

O divnim čudesima, Zmaj Ognjeni

Миле Радић

Једног је јутра, трошећи последње бакрењаке на бедни доручак у некрштеној крчми поред пута за Тврдиград, Јавор начуо да се у близини још може приметити какав змај и да је управо тај змај, дабоме да јесте, онај што су га виђали и очеви одрпаних дрвосеча који су о њему приповедали. Наћулио је уши и сазнао да би требало поћи на север, у дубину шуме. Стрпавши бајати хлеб у џеп огртача и прогутавши млако пиво у цугу, изјурио је одатле, право до штале где је сакрио опрему, па, не часећи часа, кренуо у потрагу. Било је то тешко време за њега, поготово од како је стари мајстор Драгодар преминуо у наручју путујућих курви непуне две године раније. На прсте једне руке могао је набројати добре дане, ето, толико се сналазио у послу и међу људима. Углавном гладан, прљав и дотрајалих ђонова, смуцао се…

View original post 899 more words

Powered by WordPress.com.

Горе ↑