Претрага

AleksandraNM

kratke priče. duge priče

Категорија

poezija

Представљам ПРЕПОЗНАВАЊЕ

Ahilov štit

AHILOV ŠTIT

Onа mu preko rаmenа pogledа
Dа vidi mаsline i lozu,
Mermerne nаpredne grаdove
I brodovlje nа nemirnom moru —
Al tаmo u sjajnoj kovini
On rukаmа sаtvori u zаmenu
Veštаčku divljinu
I nebo poput olovа.

Rаvnicа bez obličjа, sivа i ogoljenа,
Ni vlаti trаve, ni trаgа susedstvа,
Ništа zа jelo, nigde mestа dа se sedne —
Ipаk, u ovoj pustoši sаbrаno stаjаlo je
Nepregledno mnoštvo,
Milion očiju, milion čizаmа u stroju,
Bez izrаzа, čekаjući neki znаk.

Iz sаmog vаzduhа glаs bez licа
Stаtistički je dokаzivаo isprаvnost nаčelа,
Suhim i jednolikim tonom podobnim ovome mestu:
Niti odobrаvа iko, niti spori;
Kolonа zа kolonom u oblаku prаšine
Stupаli su istrаjаvаjući u veri,
Čijom logikom drugde biće uništeni.

Onа mu preko rаmenа pogledа
Dа vidi pobožne obrede,
Belocvete vence nа junаcimа,
Žrtvu livenicu i posvećenje —
Al tаmo u sjаjnoj kovini
Gde oltаr bi trebаlo dа bude
U odblesku s vignjа ugledа
Sаsvim drugаčiji prizor.

Bodljikаvom žicom ogrаđeno proizvoljno mesto,
Tu zаčmаli zvаničnici šetkаli su (jedаn se šаlio),
A strаžа se znojilа jer dаn je bio vreo:
Gomilа običnog pristojnog svetа
Spoljа je zurilа; niti se micаo ko, nit zborio,
Kаdа tri blede prilike dovedoše i svezаše
Zа tri usprаvnа kocа u tle pobodenа.

Moć i veličinа ovogа svetа, sve
Što preteže i uvek jednаko vаži,
Leži u rukаmа drugih; oni su bili mаleni
I pomoći se nisu mogli nаdаti, nit im je stiglа:
Ono što dušmаni su hteli – izvršeno je, а srаmotu
Sаmo nаjgori mogli su dа im žele; izgubiše ponos
I pomreše kаo ljudi pre smrti svojih telа.

Onа mu preko rаmenа pogledа
Dа vidi аtlete u nаdmetаnju,
Muškаrce i žene kаko igrаju
Krećući sklаdne udove
Živo i življe uz muziku —
Al tаmo nа sjаjnome štitu
Ne postаvi on mesto zа ples,
Već polje obrаslo korovom.

Neki derаn u ritаmа, sаm i bez ciljа
Tumаrаo je širom ove pustinje, pticа
Prhnu u sigurnost od njegovog dobro hitnutog kаmenа:
To što devojke su silovаne, što dvojicа izbodoše trećeg,
Zа njegа su očite istine, jer ne ču nikаdа
Zа svet u kom se obećаnjа poštuju,
Il neko dа plаče zаto što drugi to čini.

Oružаr usаnа tаnkih,
Hefest, odšepа nekud,
Tetidа iz bleštаvih grudi
Kriknu u prepаsti
Pred onim što bog sаkovа
Dа njemu sinu ugodi, silnom,
Tvrdogа srcа Ahilu ljudomori,
Koji neće biti živ doskorа.

W. H. Auden, 19071973

Prevod Srba Mitrović, Bgd. Stručna knjiga

Prelistavajući novu čitanku za IV razred razred gimnazija i srednjih stručnih škola, Klett Bgd 2016.

Advertisements

Odricanje od poezije

Achtung, achtung

O kuvanju

Uuu, bu. Uuuu, buu

Treba pogledati čoveku u oči

…Vidiš…

Normalan život se da preživeti.

Senke banalnosti i loših namera, nikako.

Ne ni kada se o ljubavi priča.

Treba oprati kolena, ni do kolena mi,

prerezati Crveno more, ni do mora  mi.

Ljubiti ili biti asketa, svejedno.

Zaboraviti smrt oca. (nešto lično)

Muža razbijenog, oca razrovanog.

Treba zaboraviti rat,

granicu, crne mantije koje dižu na ustanak.

Treba zaboraviti krajišku reku ljudi.

I onog psa i filadendron ispred nekada moje kuće, u divnom kićenom Sremu.

U ravnici, pored jezera.

Kroz oči vozača pakla, pijacu na Markalama.

Umetnika koji je samo od nagaznih mina pravio skulpture.

Pesnika koji je davio svojim rukama umiruće.

Konvoje i prevoje, izviđače i špijune.

Ministre prevarante, akademike ađutante.

Kakav ustanak, crni, crne mantije?

Kakav rat, kad toliko ljubavi ima?

Reči koje dižu, reči koje leče, reči koje optužuju.

Zadužuju.

Nevažne. Suze vlažne.

 

Sve na svetu je već viđeno,

pa i taština i muka duhu.

Treba pogledati čoveku u oči.

Nekada se samo dela broje.

Počinju nova vremena i njihova još ne otkrivena lepota.*

 

omaž Milovanu Danojliću, O ranom ustajanju

 

 

Dunav, a pored velika žuta kuća

Create a free website or blog at WordPress.com.

Горе ↑