Претрага

AleksandraNM

kratke priče. duge priče

Категорија

art, short stories, novels

fantastika

PROMETEJ

Tamo daleko

Sve što me žulja

Uskrs

Neverovatna Indija

Мр Александра Николић-Матић: Благ реч – Кроз кратке приче слављен живот

“Благ реч“ и гвоздена врата отвара. Срца нас читалаца.

NEGOSLAVLJE

Мр Александра Николић-Матић, још једна Војвођанка која је писала рецензију за „Благ реч“. Рођена Сремица, натурализована Земунка, новинар, професор, писац и блогер… заљубљеник у бициклизам. У књизи је и једна наша заједничка, иначе награђена на једном конкурсу, прича, настала на њену идеју и, слободно могу да кажем, по њеном „сценарију“.

Кроз кратке приче слављен живот

У српској књижевности још увек цвета једна стабилна и велика башта реалистичне књижевности која свој дубоки и моћни корен чува у деветнаестом веку, код Симе Матавуља и Стевана Сремца. У овом тек једну петину начетом двадесет првом веку, уз све недоумице у ком правцу књижевност треба да иде, Нинова награда је чак два пута додељена часном делу двојице традиционалиста, 2002. Младену Маркову, а 2005. ју је добио академик Миро Вуксановић. Први је највише акцентовао живот фолксдојчера и напуштеног банатског села, други је свој књижевни текст уплео у матерњи језик краја у Црној Гори…

View original post 1.022 more words

Нови средњи век

Ne mislim…predosećam

политика и којешта...

Пропаганда је постала доминантна друштвена делатност. Какав ИТ, какве фабрике, нови друмови и мостови, тунели. Какво здравље нације, who cares? Само пропаганда.

Пропаганда је у ствари фелерична радио станица којој ради само предајник. Пријемник црк’о, мада не би било изненађење да га је власник сам покварио. А кад пропаганда издоминира, разум губи сваку везу са реалношћу, пипа по мраку док не напипа – веровања. Има ту неке Божије правде, пропаганда као појам почиње са средњевековном групом под окриљем Папске курије, која је задужена за ширење вере у некатоличким земљама.

Природно, пропаганду прати „мека“ сила, али када то не функционише довољно брзо, лако и безбрижно, укључује се и „тврда“ сила, да се случајно ствар не измакне контроли.

Разум се неминовно повлачи, прелази у илегалу, пошто је непожељан, опасан. Безвредан и бесмислен. Коцка у рупу облика круга. Разум почиње сабласно ћутање, разговара сам са собом, путује у лудило и настраност. Разум сам…

View original post 1.217 more words

облак бр. 1000

U ovim blogovima više od Šeherezade. 1000 priča. HILJADU

Приче из облакобуса

Чекамо облакобус, а још једна година жури своме крају и зима нимало не личи на неку из туристичког проспекта.

Недосањана зева поред мене, благо наслоњена на моје раме. Не говори много, јутро је. На мом образу још је отисак њених усана. Загрлио бих је, али не могу, онда нећу завршити ову причу.

Иза мене вреба онај мудрац. Нико не жели с њим да прозбори. Није он лош тип, само много лупета. Као да говори језиком који се не да разумети – речи му имају познат облик и ништа више, кад су на гомили поимање изостаје.

„Морам да признам”, каже ми робот, „очекивао сам нешто свечаније. Ипак је ово хиљадити облак, зар не?”

„Али је исто небо”, узвратим.

„Пих! Изгледа да се од тебе никада неће изметнути прави писац.”

Не дам се испровоцирати. „Марш”, смирено кажем. „Ти си најобичнија љубоморна гвожђурија.”

У том часу моја сенка покушава да утекне. Бржи сам…

View original post 37 more words

облак бр. 999

🥳😃🎉🍾💫

Приче из облакобуса

Јутрос је у облакобус упала екипа за присилну вакцинацију. На брзину су нас изболи и никог нису поштедели, чак ни шофера. Маса се бунила, поготово они међуградски тролови, али они су навек бучни, нико њих више и не слуша. Мени су убризгали комплетну Кингову Мрачну кулу. „Нисам баш за то”, промрмљао сам себи у браду. Мало ми се вртело у глави, а онда је прошло. Могао сам и горе проћи, помислио сам, могли су ме пелцовати Аном Карењином.

View original post

Powered by WordPress.com.

Горе ↑