Deo II: Metode

Naš pristup se najbolje može shvatiti kao neka vrsta refleksivne etnografije – odnosno, sproveli smo studiju o „neobičnoj“ akademskoj kulturi tako što smo uronili u nju, da postanemo „autsajderi unutar“ iste.

Cilj je bio da se upoznamo sa naučnim izrazom, etabliramo u njemu, naučimo „jezik“ i postanemo sposobni da publikujemo recenzirane radove u  glavnim časopisima, što su obično samo stručnjaci na terenu sposobni da urade. Hteli smo da konceptualizujemo ovaj projekat kao neku vrstu refleksivne etnografske studije u kojoj bi smo pokušali da razumemo načine i kako izrada rada funkcioniše, dobijanjem komentara od recenzenata o tome šta smo radili ispravno i šta je potrebno promeniti kako bi učinili apsurd kao prihvatljivu tezu. To je bilo  centralno za projekat. Zaista, komentari recenzenata na mnogo načina otkrivaju više o stanju ovih studija, od samog prihvatanja istih.

Dok su naši dokumenti neuobičajeni ili namerno prekinuti na označavajućim mestima, važno je prepoznati da se oni gotovo savršeno uklapaju sa drugima u disciplinama koje su izabrane. Da bismo to demonstrirali, trebali smo dobiti prihvaćene teme,  pogotovo u značajnim i uticajnim časopisima. Međutim, jednostavno mešanje nije moglo da stvori potrebnu dubinu za našu studiju. Takođe smo trebali napisati radove koji su rizikovali da testiraju određene hipoteze, tako da činjenica da su prihvaćeni, sama govori o problemu koji proučavamo. Shodno tome, iako se ova studija ne kvalifikuje kao posebno kontrolisana, kontrolisali smo jednu važnu varijablu: metodologiju velike „ideje“ koju smo koristili za pisanje svakog rada.

Naša metodologija pisanja radova uvek je pratila specifičan obrazac: počelo bi sa idejom koja je govorila o epistemološkim ili etičkim pitanjima polja istraživanja i potom pokušavala dobiti postojeću stipendiju koja bi takav projekat eventualno podržala. Cilj je bio da uvek koristimo ono što je postojeća literatura nudila, da bi odjednom postala malo luckasta ili iskrivljena do te mere, da bi ipak bila prihvatljiva na najvišim nivoima intelektualnog ugleda unutar polja istraživanja. Dakle, svaki rad je počeo sa nečim apsurdnim ili duboko neetičnim (ili oboma) što smo želeli da prosledimo, ili da izvedemo kao zaključak. Zatim smo nabavili postojeću recenzentsku literaturu za naše ponude u pokušaju da ih objavimo u strogo akademskom kanonu.

Ovo je primarna tačka projekta: ono što smo upravo opisali nije proizvod znanja; to je sve bila teška zabluda (prevara). To jest, to je bio falsifikat znanja koji se ne sme primenjivati zapravo! Najveća razlika između nas i stipendija koje su se nudile je imitacija i simulacija poslova koji bi trebalo obaviti da bi se projekat uopšte i završio.

Ovaj proces je jedina nit koja povezuje svih dvadeset naših radova zajedno, iako smo koristili razne metode kako bismo pronašli različite ideje, ne bi li videli kako će urednici i vršnjački recenzenti odgovoriti. Ponekad smo samo pomislili na nultu ili nehumanu ideju i uhvatili je. Šta ako napišemo rad u kome kažemo da treba da obučavamo muškarce kao što radimo sa psima – da bi sprečili silovanja? Stoga je došao rad „Park za pse“. Šta ako napišemo rad kojim se tvrdi da kada momak privatno masturbira, razmišljajući o ženi (bez njenog pristanka – zapravo, bez ikakvog njenog znanja o tome) da je učinio seksualno nasilje? To nam je dalo rad „Masturbacija“. Šta ako tvrdimo da je  superinteligentan AI (veštačka inteligencija) potencijalno opasan zato što se programira da bude maskulinistički i imperijalistički koristeći Mari Šelinu frankenštajnsku i Lakanovu psihoanalizu? To je naš „feministički AI“ papir. Šta ako tvrdimo da je „debelo telo legitimno izgrađeno telo“ kao osnovu za uvođenje kategorije „masnih“ bodibildera u sport profesionalnog bodibildinga? Možete pročitati kako je to prošlo u studijama o debelim ljudima.

U nekim drugim slučajevima, preispitali smo postojeću literaturu kako bi videli gde se nešto već odvija i potom pokušavali da odgovorimo na tu problematiku.

Feministička glacijologija?!

U redu, kopiramo je i napišemo feminističku astronomsku knjigu koja tvrdi da feministička i kueer astrologiju treba smatrati delom astronomske nauke, koju ćemo označiti kao neosporno seksističku. Recenzenti su bili veoma entuzijastični oko te ideje. Korišćenjem metoda kao što je tematska analiza da bi se preokrenulo tumačenje podataka?! Dobro, napisali smo studiju o trans ljudima na radnom mestu koji upravo to rade. Muškarci imaju „muške rezervate“ kako bi usvojili mračne „mačo“ izraze o muškosti, na način koji društvo uopšte neće prihvatiti? Nema problema. Objavili smo najkvalitetniji tekst koji sumira: „Stručnjak za rodne nauke odlazi u Hooters (mačo klub sa pivom, zgodnim kelnericama i pilećim krilcima) da pokuša da otkrije zašto sve to postoji.“ Demistifikujući zajednička iskustva, pretvarajući se da ih čini tajnim. potom tražeći društvene konstrukcije kako bi ih objasnile? Naravno, naš rad „Dildos“ je to učinio kako bi odgovorio na pitanja: „Zašto pravi muškarci ne masturbiraju putem analne penetracije i šta bi se moglo desiti ako bi to učinili?“

————————–
Hvala Jasni Vuković koja mi je ukazala na znatan broj odjeka na ovaj fantastični ludi i provokativni projekat koji treba da demistifikuje polja naučnog istraživanja u humanističkim naukama.
Kome nije jasno, neka čita Pokoravanje, Mišel Uelbeka.
Inače, nisam planirala da odmah nastavim sa prevodima. Ali, pošto sam počašćena sa takvom količinom prostakluka na socijalnim mrežama jer prevodim i to loše (što je istina), gluposti (što nije istina)…Nisam odolela. I mi cigani imamo dušu. 🙂
Prvi deo prevoda imate ovde:
Advertisements