Očarana mogućnostima koje nudi VR, a koje sam prvi put samo onjušila na konferenciji Nove tehnologije u obrazovanju održanoj od 9. do 11. februara u Beogradu, ovog vikenda sam se uputila na jedan drugi festival tragajući za senzacijom virtuelne stvarnosti. Tako sam se obrela na jednom malom delu festivala Play UK koji je tokom prošle nedelje organizovao zajednički domaćin obe manifestacije British Council. Odabrala sam susret sa Dzejmijem Mošahebijem  VR rediteljem i direktorom fotografije u kompaniji Happy Finish koja producira VR sadržaje za vodeće svetske brenove i agencije širom sveta. Dzejmi je  radio  i mali film koji sam gledala na #NewTechEdu inspirisan Kjubikovom Odisejom u svemiru, koja me je kupila za doživotno uživanje u sci fi žanru. Kada sam je prvi put gledala imala sam pet, šest godina, ne sećam se više.

Za one koji me nikad nisu čitali, moram reći da sam u VR…tražila inspiraciju i naučne inpute za roman koji pišem, a za one koji jesu…grizem jedan kolač koji sam započela da pravim jesenas ogledajući se u nečem sasvim novom, o čemu će još biti reči, nadam se. Priča nije počela, a možda i neće, jer je izazov i konkurencija ogromna, a mogućnosti, ako prodjem bar par stepenika, ogromna. Takodje, razgovarajući sa sinom i njegovom devojčicom koji su srednješkolci i koji su išli sa mnom na nove tehnologije, razmatram mogučnost praktične primene istih u obrazovnom procesu. Moj sin  je inače maturant na IT. Razgovarali smo o mogučem korišćenju VR u radu sa autističnom decom. To je bila  ideja Alyson, devojke moga sina, za sledeću godinu. Na festivalu sam otkrila da je kompanija Happy Finish već u fazi razvoja te aplikacije, pa sam ideju odbacila kao već upotrebljenu, bivši svesna da smo na dobrom putu u redizajniranju, ako nigde drugde.

Posle prezentacije, pogledala sam još jedan VR film, koji me je totalno i bukvalno oborio sa nogu. Reč je o filmu BELEŠKE O SLEPILU | 25 min |

1983. godine pisac i teolog Džon Hal postepeno počinje da gubi vid. Uz pomoć GearVR uređaja možete da zakoračite u njegove dnevnike. Za trenutak osetićete svet oko sebe na potpuno drugačiji način.

Izuzetno sam fizički loše reagovala na preko dvadeset minuta sa kacigom na glavi. Imala sam jaku mučninu, glavobolju i poremećaj vida, koji mi se tek posle skoro 20 sati stabilizovao. Film je artificijelan i izuzetno sofisticiran do granice da sam ga se uplašila. Ne kao takvog, prelepog i potresnog sveta bez boja, samo sa osećajima, nego kao mogućnosti šta veštački dirigovana stvarnost može da uradi ljudskom mozgu. Nisam bila spremna na to, kao previše moćno oružje.

Večeras sam išla na pozorišne radionice LOTREC Beograd Centra za permanentnu dramsku edukaciju umetnika i nastavnika u DKC. Upoznali smo se sa radom pionira psiho drame u Srbiji od 1988e godine, dr Dušanom Potkonjakom i njegovim Plejbek teatrom. Plejbek teatar je vrsta interaktivnog improvizovanog pozorišta koje svoje izvedbe temelji na pričama publike. To je moje iskustvo u očima drugih. Kroz duboko intuitivnu igru, izvođači nastoje da autentične životne priče gledalaca uobliče tako da gledaocu pruži nov, često iznenađujući doživljaj sopstvenog iskustva, kao i osećaj prepoznavanja ljudskosti, uvažavanja i zajedništva. (Iz afiše)

Ispričala sam svoju priču, neku dnevnu, sasvim običnu, da bi se glumilo. Mnogo sam se smejala i pomalo tugovala.

Budućnost će malo da sačeka, bar što se mene tiče.

Idem da se pravim da idem da spavam, a Vi, vi gledajte šta ćete.

.

 

Advertisements