Nekoliko fotki za recept na Cakama, jedan već par nedelje nedovršen biciklistički tekst, obećanje dato S. pre  mesec da ću napisati tekst o njoj i njenim skulpturama, pošto mi je za isto dala dozvolu, posle par godina ubeđivanja, jedan tekst povodom deset godina od smrti Duška Trifunovića kome to dugujem, kao jednom od mojih duhovnih vodiča, o ozbiljnosti njegove poezije, a ne neoromantičnom reinterpretiranju iste, što se povlači po književnoj periodici u poslednje vreme (a Duško ne može da se brani), hvalisanje da sam sa svojom pesmom sa ovog bloga bila malecki deo Dev9t, kao zaista neverovatnom inkubatoru silne nove umetnosti naših prostora, lament nad sinovljevim dilemama, poseta Konferenciji Drama u obrazovanju i jedan ozbiljan komentar o istoj, sve su teme o kojima sam mogla da pišem.

Jedino što mi zavređuje pažnju ovih nedelja je ustvari, ponašanje onih na vlasti u odnosu na činjenicu da smo upravo svedoci stvaranja sasvim nove energije Beograda. I jedne sasvim nove opozicije, za koju se ni slučajno ne može reći da su breme naše nacionalne prošlosti i da su stara lica obučena u nova odela. Imala sam to zadovoljstvo, da tako vozajući bajk sa udruženjem čiji sam član, neke od mladih tribuna i lično upoznam… A šta ćeš većeg plezira za blogera, no gledanja istorijskih promena inVivo. Ignorisanje, izmišljotine i pritisak na novu vodu koja dolazi, samo povećavaju talas. On raste, moćan i velik i nikakvo stavljanje glave u pesak to neće promeniti.

Advertisements