U našoj školi dosta sarađujemo u okviru različitih predmeta i časovi srpskog jezika i književnosti su često okrenuti vrlo praktičnim nivoima postignuća. Ostvarivanje visokog nivoa funkcionalne pismenosti podrazumevaju i pisanje CV, maturskih radova, prijava, seminarskih radova, mejlova u profesionalnoj korespodenciji. Ponekad sa profesorkom informatike, držim zajednička predavanja, posebno maturantima. Ovaj zadatak je deo prakse preduzetništva. Moj deo posla je podrazumevao da sa učenicima obradim etičku dilemu, koja se ticala imaginarne kompanije Alfa koja je za svoj projekat izabrala talentovanu Jovanu. Bilo je naglašeno da projekat traje godinu dana i provere za prijem kandidata su bile rigorozne. Posle par meseci izuzetno uspešne saradnje, otkrilo se da je Jovana i na konkursu znala da je u drugom stanju. Radila je do poslednjeg momenta pred porođaj, izuzetno kreativno, a onda je kompanija morala da uzme drugog čoveka i time se izloži neplaniranim troškovima. Šta raditi posle godinu dana?

1.

Etička dilema

Nemam dilemu. Jovanu treba vratiti na posao!!! Ne razumem, ko bi od njenih nadređenih mogao imati dilemu? Nadređeni, bilo da se radi o muškarcu ili ženi, ili su već sami roditelji, ili će jednog dana biti. Zasto bi u slucaju Jovane trebalo imati dilemu? U konkursu se nigde ne navodi da kompanija „Alfa“ prima osobu ili ne prima osobu koja je u drugom stanju. Samim tim, Jovana se javila na konkurs smatrajuci da ispunjava sve uslove. U molbi je navela sve svoje osnovne podatke i tako je kompanija „Alfa“  mogla da vidi da je u pitanju mlada žena. Na osnovu svega toga, oni su Jovanu primili na posao, jer je zadovoljavala njihove kriterijume na osnovu biografije, kao i posedovanje radnog iskustva za bavljenje istim, sto je bilo jako značajno za kompaniju, kako za ovaj projekat, tako i za buduće poslove. U praksi se sve to pokazalo tačnim, dok je bila angažovana, odnosno do odlaska na trudničko bolovanje. Znajući kako je teško doći do posla, u velikoj želji za istim, Jovana je svesno prećutala svoje stanje u nadi da će se i posle završenog projekta, pokazavši svoje sposobnosti zadrzati u kompaniji Alfa. Potreba za materijalnom sigurnošću, mozda je  i navela Jovanu da prećuti svoje stanje. Znala je da, ako im kaže da je u drugom stanju, automatski će biti lišena zaposlenja, jednom rečju ne bi je kompanija Alfa zaposlila. .Da li se Jovana ogrešila što je prikrila činjenicu da očekuje bebu prilikom prijema u radni odnos? Pre bih postavila pitanje, gde ide ovaj svet kada jedna mlada žena mora prikriti činjenicu da se želi ostvariti kao majka i uz posao se osetiti ispunjenom osobom. Raskinuti radni odnos iz ovih razloga zapravo znači kazniti Jovanu to je poželela iskoristiti svoje biološko pravo da postane majka. Zapravo, znači kazniti ženu sto zeli nastaviti vrstu!! Ili je staviti u procep da bira izmedju potomstva i karijere. Ako sve zene moraju odabrati egzistenciju svetom ce „vladati“ muskarci! Ko ce svetu rađati sinove i kceri? I kakvu bi to poruku kompanija Alfa ostavila posle ovakve presude? Ostaviti nju bez posla, znači vraćanje 100 godina unazad, kada je i bilo vreme glavnog posla za žene rad u kući i čuvanje dece, a zapošljavati samo muškarce. Pošto živimo u vremenu ravnopravnosti, otpustiti Jovanu, značilo bi to da su muškarci opet u boljoj poziciji za dobijanje posla. Dugovekovna težnja žena za ravnopravnosti i borba čuvene Klare Cetkin bi se pokazala u punom bolu! I da ne spominjem njeno skolovanje koje bi otišlo u vetar, jer bi se pokazalo kao nepotrebno i veliko razočaranje Jovane i svih mladih žena željnih materinstva i karijere .Zar je trudnoća razlog da se u kompaniji stvori nepoverenje u osobu koja je savršeno realizovala projekat i oni bili zadovoljni istim, bez obzira što nije završen do kraja. Kompanija je bila zadovoljna postignutim Jovaninim rezultatima a osoba koja je bila primljena da zavrsi projekat je znala da je tu do povratka Jovane.Vraćanjem Jovane na posao, kompanija bi stekla veliko poverenje, ne samo od svojih zaposlenih već i od ljudi sa kojima posluje i ostvaruje saradnju.Smatram da bi ovim potezom kompanija Alfa podigla svoj ugled u poslovnom svetu i dala primer ostalim poslodavcima, a oni bi zadrzali sposobnog, zahvalnog i zadovoljnog radnika, koji bi dao svoj maksimum i zalozio se jos više za dobrobit i ostvarenje profita kompanije.

Andrea Mijajlović IV5

2.

Етичка дилема

 

Тема  дилеме је да ли јунакињу ове приче, Јовану,  вратити да ради на пројекту компаније Алфа или јој се захвалити на сарадњи. Написаћу неколико ситуација како би могла да се реши ова дилема и мишљење за сваку од њих. Наравно, на крају, који бих ја предлог прихватио, да сам послодавац.

Послодавац који заступа компанију Алфа и који је запослио Јовану на том пројекту, јасно је ставио до знања да она мора ту бити годину дана и потписао са њом уговорор, којим је она потврдила да ће остати да ради у компанији. Јована је свој посао обављала беспрекорно, али се испоставило да је у другом стању. Јована није смела да потпише уговор, јер је већ била у другом стању, али је то ипак урадила. Шта даље? Мислим да послодавци ове фирме треба да ураде све по закону. Да је туже на суду, јер није испоштовала уговор. Послодавци овде не би требало да узму у обзир што је она млада мајка, што је беспрекорно радила на пројекту,  јер они треба да ураде најбоље за своју компанију, која се суочила са финансијским губицима. Самим тим што би је тужили, највероватније би добили ту парницу на суду, готово сигурно, успели би да поврате новчана средства која су изгубили.  Ако би успели да поврате новчана средства преко суда, онда би могли да врате Јовану на посао, највише због тога што је добро обављала свој посао. Али, ја као власник  ове тачке гледишта не бих је вратио, јер мислим да ко једном прокоцка нечије поверење, он ће то опет учинити.

С друге стране, ова ситуација је врло једноставна. Компанија Алфа, ето да претпоставимо, веома успешна фирма, која јако добро послује, и за њу највероватније тај финансијски губитак не представља нешто велико. Они би могли да кажу, ‘океј’, добро си радила свој посао, прихватамо те назад, али под условом да будеш онако успешна на  тим пројектима као и пре трудноће. Наравно, то је могуће. Зашто да не? Можда је Јована увидела своју грешку и онда ће се максимално посветити остатку пројекта. У овој дилеми мало се помиње девојка која је заменила  Јовану на том радном месту. Да ли ће компанија према тој девојци испасти фер, која је испоштовала уговор, ако на посао врати Јовану?! Наравно  да неће. Та девојка није крива за финансијске губитке, а Јована јесте. Када као централну фигуру поставимо ту девојку, увидећемо да она мора остати на послу. Можда она није радила свој посао као Јована, одлично, перфектно, али је остала уз компанију годину дана и ако је знала да ће доћи у ситуацију да можда буде отпуштена када се врати Јована с боловања.  Самим ти Јована треба да трпи за своје непромишљене потезе. Живимо у свету у коме нико ником ништа не прашта, па зашто би једна компанија праштала неком службенику нешто што само компанију доводи до губитака.

Коначно, моја одлука, на све ове предлоге, тј. од ова три предлога, ја бих учинио као у првом и трећем предлогу, све бих то спојио, и плус бих Јовани тражио да плати губитке. У послу не би требало да има осећања, да се водимо емоцијама. Када сам ово писао искључио сам емоције, јер онда човек не размишља рационално. Емоције се мењају у зависности од расположења, један дан имамо велики набој емоција, док смо други дан безосећајни. Е, управо због тога треба да се размишља чисто пословно. Када би размишљали срцем, а не главом, ова компанија би највероватније била одавно ‘под катанцем’.

Ево неколико пословица којима сам се водио, када сам ово писао:

“Живите заједно као браћа, а посао водите као странци“

“ Ако сумњаш у човека, с њим не послуј, ако послујеш, не сумњај“

“ Никад не доносити важну одлуку ако нисте размотрили барем две могућности“

 

Владимир Јоксимовић IV 2

 

3.

Etička dilema

 

Kompanija Alfa je u cilju realizacije zahtevnog projekta raspisala konkurs za poziciju saradnika/saradnice u okviru Odeljenja organizacije. Svim kandidatima pored predočavanja celog projekta, naglašeno je da je jedan od uslova da kandidat  mora da ostane na toj poziciji najmanje godinu dana u cilju uspešnog završetka projekta. Naklon sprovedene selekcije prijavljenih kandidata izabrana je Jovana, koja je svojim zalaganjem i radom opravdala poverenje poslodavca. Trudnoća koju je prilikom dobijanja posla Jovana prećutala zaista proizvodi određene posledice. Naime,  u skladu sa Zakonom o radu, zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze ili neko drugo lično svojstvo. Pored činjenice da je Jovana korektno obavljala zadate poslove, ove odredbe zakona  idu u prilog Jovani kao argument da se ona nakon porodiljskog odsustva ponovo vrati na istu poziciju.

Međutim, sledeća zakonska odredba jasno propisuje da je  kandidat dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, što je u konkretnom slučaju značilo da je Jovana morala da predoči poslodavcu da je u drugom stanju i da neće biti u mogućnosti da završi projekat. To bi za poslodavca značilo da Jovana ne bi dobila posao, već bi se angažovalo drugo lice koje bi pojekat završilo do kraja. Ova argumentacija ne ide u prilog Jovaninom vraćanju na istu poziciju.

Kompanija Alfa u slučaju da uzme u obzir socijalnu stranu cele situacije u kojoj se Jovana našla i da je ona dobar izvršilac, kao  i da ima dete, postupila bi na način da bi Jovanu vratila na istu poziciju na kojoj je bila pre odlaska na porodiljsko odsustvo.

Obzirom na realnu situaciju u našem društvu, na principe liberalnog kapitalizma i neosteljivost pogotovo privatnih kompanija na socijalni aspekt života svojih zaposlenih, a imajući u vidu  povećane troškove izrade predmetnog projekta i činjenicu da je Jovana prećutala trudnoću, kompanija Alfa ima sve zakonske osnove da Jovanu otpusti, ne uzimajući u obzir čak ni opciju vraćanja na rad.

Posledice konkretne situacije mogu biti dvojake:

  • prva je da će kompanija Jovanu vratiti na poziciju na kojoj je radila, što bi etički i ljudski bilo ispravno i
  • druga je prestanak dalje saradnje zbog nepoverenja koje je nastalo između zaposlene i poslodavca, a pre svega zbog povećanih troškova izrade projekta, a sve u potpunosti u skladu sa važećim zakonskim propisima, što bi sa  socijalnog aspekta bilo surovo i neispravno.

Etička dilema može da postoji u smislu šta je prioritet, da li dobrobit zaposlenog ili stavljanje na teret Jovaninog postupka koji je za posledicu imao nastanak neplaniranih troškova završetka projekta. Naravno, po mom mišljenju kompanija bi trebala da zadrži vrednog i dobrog radnika i u budućnosti iskoristi znanja i sposobnosti koje poseduje. Na taj način bi se i Jovana maksimalno zalagala da opravda poverenje koje je ponovo dobila. Da li se u stvarnosti to može dogoditi zavisi od same kompanije i stava koji ona ima prema svojim zaposlenima.

 

Marko Barišić III3

 

p.s Ovај tekst posvećujem svim lošim đacima koji po socijalnim mrežama i medijima neguju prostakluk i nedostatak kritičkog duha.

Vivat academia! Vivant professores!

Advertisements