E rođače, nemoj sad meni da se žališ. Vidi, raskrupnjo si se, nahranjen si dobro. Sijaš, vidim. Šta pričaš, nije dobro. Čekaj malo, nastavićeš, samo vatru da  razdžaram, sulundar ne valja. Eno preko granice sneg već krenuo. Šta, ne osećaš. Kako ne osećaš. To si se ti u Beogradu nalojio pa ne osećaš. Al, vidim, nije ni tebi svejedno. Hladno ti oko srca.

Ajd da trgnemo jednu, biće dobro…

Dobra, ljuta. Šljiva. Doooobra. Jaka. Koja? Šta koja? Šta pitaš, kao da ne znaš. Ona krljava iz drugog dvorišta. Ali nisam je ja peko. Muka mi od posla. Sve je palo na mene. Evo, sad je i ja prvi put pijem. Da se nisi javio, ne bi je ni liznuo. Lakše malo rođače, jaka je. Nema ni trunku šećera. Vidiš venac, od prsta. Mogao bi nekog da ubiješ kad bi ciljo kroz njega.

Ko je pravio, pitaš?

Komšija, ona budaletina što ga onomad struja udarila.

Jel ozdravio, pitaš?

Ma kakvi. Lud je ko tih sto hiljada volti što ga tresnulo.

Koža mu se oporavila, manje više, al mozak…

Mora da mu je spaljena bar polovina. Kad popije, zlo. Urliče ko vuk, bože me oprosti. Al rakiju što peče…

Prepečenica, nego šta je.

Jesi video kako je odmah toplije, kad se trgne po jedna. A i vatra lepo gori. Celu noć će tako. Novembar mi u kosti ušao. Ma mažem se, nego šta, kupio sam u apoteci konjsku…Ma kakvi, neću da se masiram rakijom. Nisam trošadžija.

Nego da ti kažem: sve sam ja to čuo još pre dvadeset godina, isto tako. Samo sam mislio, kad ode u grad da  će promeniti navike. Al vidiš, vuk dlaku menja…

Ma nemoj meni da se žališ.

Pa šta onda što si morao malo…  Živa je žena. Ma nek gleda muž, ko ga jebe. Šta kažeš, ćelav. Pa ne jebeš njega.

Ćuti i radi, ako treba, gde god treba. Vidiš kakvo je vreme došlo.

Pritislo sa svih strana…

Šta pitaš šta sam čuo. Ma onaj naš iz donje ulice. I on je tako morao… A posle čovek kupio kamion. Sredio se. Udavio me jednom sa tom pričom. Govna, pa govna. Pa šta što smrdi na govna.

Od kad si ti takav gospodin postao…Ćuti i radi. Jebo te, nije te bilo šta videti. A vidi sad. Pravi čovek. Biće bolje. Vidiš da si i auto kupio. A i dobar je to posao, gospodski, kad si u gradu. Znaš kako bi bilo da si ostao…

Osušio bi se ovako kao ja…Koji si mi andrak i pričao. Samo se nerviram. Nego, kako bi i ovako kod nas došao, mi više ni autobusa nemamo. Samo jednom dnevno.

Biće valjda bolje. Jednom.

A onaj naš prijatelj…Pitaš za njega? Eno ga u belom svetu. Daleko. Pati, drma ga nostalgija – valjda se to tako zove. Piše poeziju, onda.

Ponekad. Mora da laže. Svuda je bolje nego ovde.

Jebi ga. Neću ja  nigde da idem. Ma kakvi. Nemoj da me nagovaraš. Volim Srem. Dragoljub Zamurovicbalon_srem_dunav_1000x0Ne lažem, majke mi. Ajmo još po jednu. Ne znam gde su mi cigarete…

Ajde da pričamo o nečem drugom. Neću više ni da mi spominješ. Ni reč.

 

 

Advertisements