Boris Maran ima 16 godina i ide u drugi razred srednje skole

SLOZNOST U SRBA

Reakcija naroda usled prirodne katastrofe

Sramota je. Sramota je nesto sto nas neprekidno prati. Glas da nismo slozni. I zaista, neverovatno je koliko smo nesolidaran narod. I to toliko, da to u hiljadama knjiga i pesama ne moze da se isprica. Nema stvari u kojoj se nama medjusobno, misljenja ne mimoilaze. San svakog moralnog Srbina je da se narod ujedini. Kad svi zajedno krenemo, svaki problem ce biti srusen. Ali, ne. Politika naseg naroda je „zasto da bude jednostavno, kad moze biti komplikovano“.
I uporno se ne odricemo tog stava.
Elementarna nepogoda je podstakla jedan deo ljudi da razmislja o solidarnosti. Odlicno. Isli smo u Sabac i druga ugrozena mesta. Stradao je Srbin za Srbina. I ginuo.
Zar je ovakva nesreca trebala, pa da budemo zajedno?
Zar do smrti treba da dodje?
Da nam se zemlja unisti, bukvalno, da bi stali jedan uz drugog!?
Sramno je.
„Pomozi Boze da se Srbi sloze.“
Treba smrt da nas pritisne da bi smo se pomagali.
Kad za neku dobru stvar po Srbiju ustane polovina, drugi deo rusi i oponira.
Uvek je bilo, i bice.
Takva nam je priroda.
Bilo je lepo gledati ovih nekoliko dana Srbe.
Prvi put posle 5. oktobra 2000. i mozda jos par puta(!?) nakon toga, bili smo narod citavih nedelju dana.
Zapamtite.
Sad, pa ko zna kad.
Dok nas ne stigne nova katastrofa…
Podsticite solidarnost!

Advertisements