…Godinama laskam sebi da sam dobar profesor. Cool, sa smislom za humor, reciklirana, up to date za sva vremena. Znam sve o: modernoj muzici, video igricama, stripovima, kuvanju, kucnim ljubimcima. Ponesto o modi, politici, istoriji, fancy mestima za izlazak. Znam i svakakve neverovatne i krvave gluposti, piknerije i zabavne price. Ipak ja u kuci bar jednom nedeljno imam zurku za 6 decaka od nepunih 16 godina koji imaju od 180 do 190 cm i oko 78 kg u proseku. Puse sisu, bistre politiku i igraju WOW boardgame. Sto sam starija, sve sam tolerantnija i proklinjem trenutak sto sam nekim klincima u drugom razredu rekla da mogu da citaju umesto Ane Karenjine Rat i Mir. Upravo tesko stradam na cetiri toma i preko hiljadu strana, a nisam neki ljubitlelj Tolstoja. Jebi ga, rece magistar knjizevnosti.

Volim sebe da vidim ovako. Slika je od pre dva tri meseca. Topla zima:Слика

Koristim video, komp, snimam filmove, negujem razlicitost. Nekada sam bila brutalna prema klincima. Nije retko ko plakao u cetvrtom razredu posle odgovaranja Zlocina i kazne tri casa, na primer.

Posle vidim nekog od tih klinaca koji zaista nisu razumeli taj roman u nekom poslu (kondukter, trgovac, cuvar parkinga) i bude mi ih zao. Kao da sam im ukrala komadic mladosti. U najmanju ruku.

Posle mi dodje neko dete, posle odrastao covek, ko voli da leti kroz sfere knjizevnosti i kaze da sam vazan i dobar deo njegovog zivota.

Onda mi je dobro.

Sto pisem ovaj tekst, osim sto sam zelela da podelim ovu fotografiju sa periferije Zemuna sa Vama, slucajnim prolaznicima, radoznalcima, blogerima, prijateljima i neprijateljima.

Stalno pisem o tome sta sam naucila u RTS, a nikad o onome sto sam naucila u skoli.

Sinoc sam pocela da spremam neki projekat koji radim za neki poz. sertifikat, o cemu sam vec pisala

http://www.apsart.org/index.php?id=35

i uzela da pogledam neke snimke o obrazovanju. I setila se mojih sjajnih profesora.

Dakle tekst je o njima, ne o meni.

U srednjoj skoli sam imala profesora knjizevnosti  prof. Grujica. Njegova mera lepote i renesansnog duha je, nadam se,ponekad i moja.

Na fakultetu mi je profesor bio Milorad Pavic. Naucio me je da sumnjam. Koristim knjizevnu periodiku, magiju. Da knjizevnost ne uzimam zdravo za gotovo. Kao ni ljude.

Na postdiplomskim, Zoran Konstantinovic, koji je iz Insbruka dolazio sa nes kafom i mocart kuglama koje su tada bile prava ekskluziva. Drzao je predavanja kozerski, sa lakocom.

Od njega sam naucila da asociram i aludiram. Da kombinujem i znam kad me neko laze u tekstu.

A i ovako.

Posle sam jos ucila od Dejana Medakovica i Predraga Palavestre.

Medakovica sam vodala po nekim ruckovima. On me naucio da nadjem pravu meru srpske knjizevnosti.

Jednom prilikom, Predraga Palavestru prekide u izlaganju neki jednako cuveni naucnik na nekom dosadnom skupu u Matici srpskoj. Ali Palavestra je bio uzbudljiv. Vec ostareo, polu izlapeo, odvalio je takvu glupost, taj drugi, da je u sali zavladao tajac. Palavestra je gospodstveno, bez pokretanja obrve rekao:“Hvala prof….sto mi je pomogao da sve mnogo bolje objasnim“

Palavestra me je dakle naucio da budem gospodin covek.

U Zemunu, msm. 🙂

 

 

 

Advertisements