Ujutru su me zvali sa posla, po starom dobrom komunistickom obicaju. U poslednji trenutak, bre! Insistirali su na najboljem sluzbenom automobilu ne ministarstva, nego Vlade. Bila sam iznenadjena. Objasnjeno mi je da sa mnom ide cuvena udovica cuvenog glumca … Pomislila sam da to lici na dvorsku kamarilu, a ne demokratiju, no nisam imala izbora. Auto je dosao po mene, crn i besuman, sa crnim i besumnim vozacem koji je licio na gorilu.

Na Dedinju smo bili za sedam minuta. Gospodja je isplovila iz svog apartmana a ja sam pomislila na Mortisu Adams iz istoimene serije…

Naravno da sam znala ko je ona. Ako se nisam bas i prisecala njenih uloga, njenih sisa i te kako jesam. Moj otac ju je obozavao. Ja sam prezirala njenog muza i nju i njihove potomke.

Veciti Robespjer sa svih barikada. Uvek povisenog tona u ulozi, za sve srpskohrvatske dvorove poslednjih 50 godina. Pomislila sam: Boze, dokle? Dokle kulturtregeri koji kroje umetnicku scenu. Dokle poslusnici svih vlasti. Kad ce vec jednom da pomru…Svi odreda…Setila sam se Jereticke price Branka Copica.

Setila sam se i jedne njene uloge na Sterijinom pozorju, na kome sam se te godine slucajno nasla, jos uvek radeci u prosveti. Dvadeset minuta njenog preglumljenog pateticnog jecaja u naduvanom monologu, koji je oduzela glavnom glumcu. Diva srpske scene.

O kako cu ovo preziveti!?

Dakle, kad Diva ide u Rumuniju, to vise nije drugorazredna dijaspora srpska. Ima i tu novca, jer koliko sam znala, Diva nikad nije nigde isla bez dobrog honorara, bar. Mada sam mislila da je njeno polje interesovanja bilo iskljucivo „slavjanska dusa“.

Diva je bila sirokog osmeha, radila je na tome da me sarmira. To me nije ni malo iznenadjivalo…Sav taj svet je mislio da smo isti. Mi sluzbenici i oni, na sisi drzave. Porodice umetnika koji su se selili od vladara do vladara, kao cigani. Mi smo valjda bili kafe kuvarice, a oni sveze zaposleni…Pa ko veli da saznam nesto od tih miseva iz ministarstva… Sta novi ministar voli, napr. pa da odmah napisemo neku poemu. Ili oratorijum, dramski tekstic…Uhvatila sam sebe da netremice buljim u njenu bistu u retrovizoru automobila. Jos je bila dobrodrzeca.

Dan je bio divan, put cist i lep i do Temisvara smo stigli zacas. Pao mi je mrak na oci kada sam shvatila da cu ja biti domacica Divi i da ona namerava da ostane sa mnom sve dok se monografija ne dovrsi. Od kad je ostarila, postala je sjajna pesnikinja, sto ce biti divno za monografiju, nakrivila je glavu govoreci to, poklanjajuci mi jedan blistavi osmeh. I smeh iz dubine grla.

Povecavao se broj aktera u prici, sto me nije bas radovalo.

A ja sa tajnama nisam mrdnula ni pedalj.

B. se ludo zabavljao, videla sam mu to po vrhu nosa. Napravio je divne cvetne aranzmane, servilno se udvarajuci nasoj cuvenoj gosci, koliko je to bilo moguce, u njegovom polozaju.

A ja sam postajala ljubomorna…


To vece sam konacno, kada se zavrsila jedna duga vecera sa puno nazdravljanja udovici i secanju na njenog muza, ponovo pronasla sobu. U njoj nisam nasla nista novo, osim osecaja bezrazlozne smirenosti. Kao da ce sve biti u redu…. Odjednom je osecaj bio takav.

Legla sam da spavam sa glavicama belog luka na natkasni.

Ne znam sta su mi one trebale.

Advertisements