Ми смо деца епохе,
епоха је политичка.
Сва твоја, наша, ваша
Дневна питања, ноћна питања,
Политичка су питања.
Хтео не хтео,
Твоји гени имају политичку прошлост,
Кожа политичку нијансу,
Очи политички аспект.
Оно о чему говориш има одјек,
Оно о чему ћутиш има смисао,
Овако или онако политички.
Чак и кад идеш по шумама и горама, правиш политичке кораке
По политичком тлу.
Аполитичке песме су такође политичке,
А горе светли месец,
А не месечинаст објект.
Бити или не бити, питање је сада.
Какво питање, одговори, љубави.
Политичко питање.
Не мораш чак ни да будеш људско биће,
Да би стекао политичко значење.
Довољно је да будеш сирова нафта,
Концентрирана храна или секундарна сировина,
Или бар преговарачки сто, о чијем су се облику
Препирали месецима:
За каквим столом преговарати о животу и смрти,
За округлим или четвртастим
У међувремену људи су гинули,
Животиње крепавале,
Куће гореле
И поља зарастала у коров,
Као…
View original post 20 more words
